Pitanja i odgovori

Makrobiotika, prevencija i lečenje

1. Da li je makrobiotika metoda lečenja ili prevencije?

- I jedno, i drugo. Svaka bolest nastaje usled poremećaja ravnoteže u organizmu. Lek je usmeren na bolest, a makrobiotika na prirodne potrebe. Zadovoljenjem ovih potreba organizam čuva i unapređuje zdravlje, a nezadovoljenje stvara uslove za nastanak bolesti. Ukoliko se ne ukinu takvi uslovi, nijedan lek ne može biti potpuno efikasan.

2. Koje su prirodne potrebe čoveka?

- Biološke: hrana, voda i vazduh; energetske: kretanje, vežbanje, boravak u prirodi; psihološke: sigurnost i radost života; duhovne: povezivanje duše sa praizvorom. Makrobiotika omogućava postepeni rast i ispunjenje celine ljudskog bića, mada većina ljudi sprovodi ovu doktrinu samo na nivou bioloških potreba, još preciznije ishrane.

3. Koje se bolesti leče makrobiotikom?

- Makrobiotika najviše pomaže kod hroničnih oboljenja: poremećaja probave, bolesti debelog creva, povećanja masnoća u krvi, metaboličkog sindroma, prekomerne uhranjenosti (gojaznosti), kardiovaskularnih oboljenja, dijabetesa, autoimunih bolesti, artritisa, ginekoloških oboljenja, oboljenja prostate, alergija i drugog. U lakšim slučajevima moguće je rešavanje zdravstvenih problema isključivom primenom makrobiotike (videti kliničku studiju dr Nine Bulajić o uspešnoj primeni makrobiotike kod raznih hroničnih oboljenja na ovom web sajtu). Ipak, makrobiotika je najpopularnija kao metoda u lečenju raka.

Makrobiotika i kancer

4. Zašto je makrobiotika najpopularnija kod obolelih od kancera?

- U početku razvoja makrobiotičkog pokreta u Americi, sedemdesetih godina prošlog veka, dosta ljudi je prelaskom na makrobiotički način života izlečilo ovu opaku bolest. Tada se smatralo da je makrobiotika alternativni metod za lečenje raka. Ipak, praksa je pokazala da je mnogo sigurnije primenjivati makrobiotiku kao komplementarnu konvencionalnoj medicini, tj. putem oba pristupa. To potvrđuje i klinička studija dr Nine Bulajić o makrobiotici u integrativnoj onkologiji (na ovom web sajtu).

5. Da li je opasnije prihvatiti hemioterapiju ili primeniti makrobiotiku kao isključivi metod u lečenju raka?

- Veliki broj ljudi ima stah od hemioterapije zbog poznatih neželjenih efekata. Mnogima je poznato da u nekim slučajevima hemioterapija i ne može mnogo da pomogne. Sa druge strane, bilo bi pogrešno makrobiotiku shvatiti kao alternativnu metodu u lečenju raka. Opasno je povoditi se za raznim knjigama i novinskim člancima u kojima se saopštavaju lična uspešna iskustva alternativnog izlečenja, jer to nije garancija za svakoga. Daleko je veći broj ljudi koji se nisu izlečili isključivo alternativnom medicinom, ali više nisu u mogućnosti da o tome govore.

6. Kako je moguće izlečiti se od raka samo alternativnim putem?

- Zajedničko svim metodama je promena ishrane, rad na energetskom sistemu i psihološko-duhovni razvoj. Moje lično mišljenje je da je najvažnija snaga vere i duha. Ipak, to sigurno nije jedino.

7. Kakav je najrazumniji put u lečenju raka?

- Svaki slučaj treba da se posmatra individualno, sa oprezom i odgovornošću. Najbolji pristup je integrativni, imajući u vidu ne samo šta je za koju osobu najbolje, već i odgovarajući trenutak u toku bolesti i lečenja, kao i odgovarajuću dozu, bez obzira da li se radi o leku, pojedinim namirnicama, čajevima ili suplementima.

8. Po čemu se Vaš način rada razlikuje od ostalih makrobiotičkih savetnika?

- Kao doktor medicinskih nauka sa iskustvom od dvadeset godina rada u konvencionalnoj medicini, uključujem dijagnostiku konvencionalne medicine i savete zasnovane na najnovijim saznanjima nauke o ishrani.

Makrobiotička ili druga vrsta ishrane?

9. Zašto bi se neko opredelio za makrobiotičku ishranu, a ne za neki drugi pravac?

- Pravilno planirana makrobiotička ishrana je veoma sofisticirana, sa finim kombinacijama namirnica i načina pripreme obroka. U makrobiotici se vodi računa ne samo o dnevnim potrebama organizma, već o energijama, podneblju, klimi, ličnim predispozicijama i trenutnom zdravstvenom stanju. Na taj način se balansira metabolizam, jača energetski sistem i ceo organizam uvodi u ravnotežu. Ovo je osnovni uslov imuniteta bilo kakve vrste. Specifična hrana ima dejstva na određene organe i tokove energije.

10. Kakav je stav vezan za veganstvo i vegetarijanstvo?

- U većini slučajeva, u ishrani je potrebno je manje ili više hrane životinjskog porekla. Neki ljudi bolje asimiluju gvožđe iz crvenog nego belog mesa, jer je to u vezi sa genima. Zato bi u tim slučajevima bilo pogrešno potpuno isljučiti crvena mesa, pogotovu kod dece ili onih koji sprovode hemioterapiju. Moje višegodišnje iskustvo pokazuje da ne može svako biti vegetarijanac, ili, ako baš želi, treba da uzima suplemente u slučaju deficita koji se češće javljaju kod ove populacije.

11. Kakav je stav o presnoj hrani?

- Može biti korisna u kraćem periodu, dok je na duge staze pod velikim znakom pitanja. Važno je voditi računa o početnom stanju organizma i odloženom dejstvu načina ishrane. Dugotrajnom upotrebom presne hrane može se izazvati jako hlađenje tela i podložnost raznim bolestima. Pogotovu je opasna udružena primena presne hrane i hemioterapije.

12. Kakav je stav o postu?

- Zavisi od dužine posta i zdravstvenog stanja. Kratko gladovanje ili smanjeni unos hrane od jednog do dva dana koristan je kod zdravijih ljudi. Međutim, gladovanje u bolesti može da ugrozi život. Što se tiče verskih postova, ako se koristi balansirana ishrana, bez mnogo prostijih šećera i proizvoda na bazi belog brašna, svakako su korisni, mada je bolje stalno se hraniti pravilno.

Praktična primena makrobiotičke ishrane

13. Da li je makrobiotička ishrana komplikovana?

- U početku jeste dok se ne nauči. Kada neko ima zdravstveni problem, jelovnici su nešto komplikovaniji da bi se što pre postigao željeni zdravstveni efekat. Kasnije se nauči jednostavniji pristup i to postaje ishrana kao i svaka druga.

14. Da li je moguće nabaviti u Srbiji i okruženju sve što je potrebno?

- Jeste. Osnovni makrobiotički princip je da se konzumira što više lokalne hrane. Uvozna hrana čini oko 10 do 20% namirnica, a kada to nije moguće iz praktičnih ili finansijskih razloga, savetujem potpuno domaću makrobiotiku.

15. Da li je makrobiotička ishrana skupa?

- Jeste koliko i svaka pravilna ishrana koja mora biti kvalitetna i raznovrsna da bi se unelo sve što je potrebno organizmu.

16. Koji je osnovni problem u sprovođenju makrobiotičke ishrane?

- Vreme provedeno u kuhinji. Mnogi ljudi imaju ubrzan stil života i time su onemogućeni da kuvaju onoliko koliko je potrebno za zdravlje. Pri tome, ovo se odnosi ne samo na makrobiotičku, već i na svaku drugu pravilnu ishranu. Postoji još jedan, ali manje objektivan problem. Često se ljudi koji se hrane na ovaj način smatraju čudacima. U našem okruženju još uvek je malo onih koji shvataju vezu između zdravlja i kvaliteta života sa jedne,i ishrane i stila života sa druge strane.

17. Da li makrobiotička ishrana može biti opasna?

- Ukoliko se nepravilno sprovodi, mogu se javiti neki deficiti. Zbog toga je važno obrazovanje, ne samo iz oblasti makrobiotike, već i osnova fiziologije i metabolizma, a kod raznih bolesti neophodno je stručno vođstvo. Najveće greške se dešavaju kada se bolesni ljude sami uče pomoću makrobiotičkih knjiga ili sa priučenim “stručnjacima”, i kada se makrobiotika nepravilno sprovodi kod dece.

18. Da li je makrobiotička ishrana poželjna u dečjem uzrastu?

- Deca imaju povećane potrebe za belančevinama, mastima, kalcijumom i gvožđem. Zbog toga je vrlo teško sprovesti potpuno makrobiotički jelovnik kod dece, posebno kod one koja jedan deo dana provode van kuće i kada je nemoguće kontrolisati njihovu ishranu. Zbog toga smatram da je kod dece bolje primeniti mediteranski ili mešoviti (mediteransko-makrobiotički) tip ishrane.

Netolerancija (intolerancija) na hranu

19. Šta je to “sindrom propusnog creva” (leaky gut syndrome)?

- Mnogi danas smatraju da postoji netolerancija na razne vrste namirnica koje ne izazivaju prave alergije, već dovode do zdravstvenih problema usled povećane propusnosti crevne membrane. Veruje se da je uzrok ovom stanju moderna ishrana, tj. razni toksini u namirnicama i spoljašnjoj sredini, kao i preterana upotreba lekova. Simptomi su veoma različiti, takoreći neuhvatljivi - od nadutosti posle jela, teškoća u varenju, preko hroničnog umora do težih stanja koja smanjuju kvalitet života. Povezanost hrane sa ovim simptomima za sada nije čvrsto dokazana (pogledati: http://www.nhs.uk/conditions/leaky-gut-syndrome/Pages/Introduction.aspx).

20. Kakav je stav o testovima netolerancije na hranu?

- Jedna grupa testova se radi iz krvi (antitela na pojedine molekule hrane), a druga grupa upotrebljava biorezonantni princip. Sa laboratorijskim iskustvom u medicinskoj mikrobiologiji od preko petnaest godina, smatram da je u bilo kojoj dijagnostičkoj metodi najteže odrediti klinički značaj rezultata, tj. da li takav rezultat zaista ima veze sa tegobama pacijenata. Ako se to ne uzima u obzir, leče se nalazi, a ne ljudi. Na primer, antitela na helikobakterije ima veći deo zdrave populacije, a da pri tome nema gastritis ili čir. Metode netolerancije na hranu uglavnom nisu priznate od strane doktora konvencionalne medicine, pa je veoma teško uraditi kliničke studije na velikom broju ispitanika. Samim tim je i postupak lečenja problematičan.

21. Da li onda ove rezultate treba uzimati u obzir?

- Može, ali sa oprezom. Poseban problem je višestruka netolerancija kada se ukida veoma veliki broj namirnica.

22. Šta se dešava sa pacijentima koji duže vreme izbegavaju određene namirnice?

- Mogu se javiti ozbiljne nutritivne deficijencije. Ukoliko se ukidaju namirnice, mora se obezbediti dovoljan unos hranljivih materija kroz druge vrste hrane. Za to je potrebno otići po savet kod stručnjaka za ishranu.

23. Kakav je stav o rešavanju problema propusnosti creva?

- Privremeno ukidanje namirnica ima smisla. Međutim, dugoročno rešenje, koje treba odmah da se primeni, je izbegavanje toksina u hrani i lekova, što znači konzumiranje organske hrane i zdravi stil života zasnovan na pravilnoj ishrani. Kada creva “ojačaju” ne može se desiti da krupniji molekuli hrane prelaze u krvotok i izazivaju lokalne, a možda i udaljene patološke promene. Ako se promena ishrane shvati kao trenutna terapija, ponovno vraćanje na stari režim opet će dovesti do tegoba.

Makrobiotika i druge metode prevencije i lečenja

24. Da li se pored makrobiotike mogu sprovoditi druge metode lečenja i prevencije?

- Svakako. Makrobiotika postavlja osnove ishrane i životnog stila, čak i životne filozofije. Svaka druga metoda koja specifičnije ili intenzivnije deluje na određeni sistem može biti vrlo korisna dopuna. U svakom slučaju, bilo bi dobro probati prvo prirodne metode, pa tek onda posegnuti za lekovima ako to vreme dozvoljava, tj. ako se ne radi o težim stanjima koja zahtevaju trenutno uključivanje konvencionalne terapije.